last night I dreamt...

kažem ja svom poznaniku/prijatelju kako meni svaki dan počne uz kafu i kačenje na net, a sve u okviru priče o odvikavanju od foruma. na šta on odgovori "kafe sam se riješio prije više od 3 godine, znači, na pola sam puta.."

rešio sam se kafe meni zvuči kao sf.
meni jutro bez kafe nije dobro jutro. dapače.
meni je kafa potrebna da bih mogla da funkcionišem.

no, setih se svoje drugarice iz osnovne škole, izvesne ksenije koja se plašila da će početi treći svetski rat a da se ona još uvek nije poljubila i smatrala da je to jedna katastrofa kosmičkih razmera.. elem, svojevremeno, beše to po završetku osnovne škole, upoznam ja svog prvog pravog dečka (pravog dečka as in nije me samo pitao hoću li da pođem s njim i potom zanavjek prestao da obraća pažnju na me, već smo par puta čak i izašli zajedno i držali smo se za ruke pred drugarima; disclaimer: imala 14 godina), [ta-ram] poljubim se s njim i odmah sutradan pohrlim da svoje ogromno životno iskustvo podelim sa njom. pozovem ju i kažem "ja sam se poljubila", ona odgovori - odmah dođi kod mene na kafu da mi s-v-e ispričaš.
na stranu što je čitav taj happening iz ove vizure potpuno smešan (ja ne znam kud ću s rukama, nosem i jezikom i u potpunoj sam panici jer da će on da me poljubi), beskrajno mi je slatko to što smo se nas dve našle da uz kafu koju - treba li da ističem? - nikada ranije nismo pile, izbistrimo kako, kuda, kada i s kim (sa naglaskom na kako) izvesti taj first kiss. nekako nam se činilo da je piti kafu odraz zrelosti i odraslosti i da je upravo taj trenutak onaj pravi za početi piti istu. jer, zaboga, samo odrasli i ozbiljni piju kafu.

ta prva kafa mi se nekako baš urezala u sećanje. sedele smo kod nje u sobi, ona je skuvala kafu, pitanje slađa-gorča se nije postavljalo - obe smo usule tonu šećera u istu, pile smo tu jednu šoljicu nekih sat vremena, uredno praveći grimase, i bistrile kako je to izgledalo. sećam se da me je pitala jesmo li se ljubili italijanski ili francuski, nisam potpuno sigurna ali čini mi se da je italijanski podrazumevao pomeranje jezika gore-dole, dok je francuski značio kruženje jezikom oko njegovog jezika. dosta bizarno, i must say. i još smo, sa ozbiljnošću devojčuraka od 14 godina, zaključile kako smo napokon odrasle i kako više ništa neće biti isto.

volim kad se setim ksenije :)