last night I dreamt...

pokušavam da se setim koji je bio prvi koncert na koji sam išla i ne mogu, nisam posve sigurna, sećam se samo da sam bila očajna jer me moji nisu pustili na, hehe, koncert tine tarner :D

ali sam se zato setila svog prvog samostalnog letovanja. bilo je to leto između šestog i sedmog razreda, išla sam sa drugarima iz školice i to preko - umirem od smeha dok ovo pišem - saveza izviđača beograda ili kako se već zvalo to udruženje. a smešno je jer ja nikad nisam bila članica izviđača, niti je to bio iko iz moje škole, osim nastavnika fizičkog (a čega bi drugo bio nastavnik?) koji je bio nešto u tim izviđačima, pa nam je prezentovao tu mogućnost da kampujemo [što nije tako privlačno] bez roditelja [što je bilo IZUZETNO privlačno] u, recimo, mlinima. da mi život zavisi od toga, ne bih mogla da se setim kako se zapravo zvalo to mesto. no, to nije ni bitno.

sećam se spavanja u šatoru sa drugaricom koju nisam podnosila [milka, mislim da sam ju već pominjala] i panike svake noći pred spavanje - užasavala me je mogućnost da mi se neki insekt uvuče u krevet, ako se ono uopšte može nazvati krevetom, što se btw jedne večeri i dogodilo, fuj. sećam se i da mi nismo imali nikakve izviđačke aktivnosti, dočim su deca iz drugih škola stalno nešto petljala sa nekim drvećem i pešačenjima i snalaženjem u prirodi... pored toga i prvog noćnog kupanja [kada su se ana i dača ljubili i ko-zna-šta-sve-još radili :o ] i ogavne hrane, sećam se i odlaska u lokalnu diskoteku i pesme "ima nešto od srca do srca, neka tanka nit..." crvene jabuke i kako smo je sandra i ja urlale na sav glas. i još se sećam kako smo preskakali neki zidić ne bismo li bez potrošenog dinara odgledali la bambu u bioskopu na otvorenom. mislim da sam se i rasplakala tada na tom zidiću.

i to je otprilike to. sasvim sam sigurna da mi je to tada bio užasno bitan događaj i da sam se osećala veoma ozbiljnom i odraslom, mislim, ipak sam bila negde sama, hej! i zasigurno sam mogla da pričam satima o tom letovanju i šta mi se tamo sve dogodilo i izvesno sam znala kako se to mesto zvalo, a verovatno sam znala i ime te diskoteke.
i sigurno bi dvanaestogodišnja palčica bila izuzetno razočarana sadašnjom palčicom i njenom zaboravnošću.

a prvi koncert... pa, recimo da je prvi kojeg se živo sećam bio urgh! na mašincu u trećem srednje.