Ha!
Preživela sam viruse, gripove, temperature, trovanja hranom (a možda i alkoholom), ofarbala sam se, usput se i ošišala, odlučila da želim da izledam kao – ni manje ni više – Odri Hepbern, doduše samo po frizuri, jebu me još uvek novogodišnja prežderavanja, uspela da se posvađam sa mojima, pa da se pomirim, sad smo svi u love fazi, otvorila svoj prvi račun, podigla svoje prve pare sa svog prvog računa, potrošila skoro sve na kremice, puder i mleko za telo, nešto malo na knjige, završila sve obaveze i sad uživam. :)
Upravo sam pročitala Kortasarov Priručnik za plakanje i pevanje, potpuno sam oduševljena, izuzetno zabavna i duhovita zbirka priča, preporučujem (mada mi se čini da prevod nije baš najbolji). Volim kako on piše, super mi je zbirka njegovih priča Drugo putovanje, ima jedna potpuno sjajna – o čoveku koji povraća zečeve! :D Počela svojevremno da čitam Školice, ali je nisam pročitala do kraja, to je jedna od onih knjiga koje treba da završim ove godine. Sad ću verovatno prekršiti zilion propisa i koji zakon, ali potpuno sam oduševljena Priručnikom i poklanjam vam jednu njegovu priču.
Uživajte! :)
~~~ ~~~ ~~~
UPUTSTVA ZA PENJANJE UZA STEPENICE
Hulio Kortasar
Nikome nije promaklo da se tlo često savija tako da se jedan njegov deo penje pod pravim uglom u odnosu na ravan tla, a sledeći deo zauzima položaj paralelan sa ovom ravni, da bi se zatim ponovo penjao i ta radnja se ponavlja duž spirale ili izlomljene linije do najrazličitijih visina. Naginjući se i stavljajući levu ruku na jedan od uspravnih delova, a desnu na odgovarajući vodoravni deo začas se osvaja jedan stepen ili stepenik. Svaki stepenik, sastavljen kao što vidimo od dva elementa, postavljen je malo više i napred u odnosu na prethodni, princip koji daje smer stepenicama, budući da bi svaka druga kombinacija dala možda lepše ili slikovitije oblike, ali nemoćne da odvedu iz prizemlja na prvi sprat. Stepenicama se penje unapred, jer unazad bi bilo vrlo neugodno. Prirodan stav je stojeći, ruke slobodno opuštene, glava uspravna iako ne toliko da oči ne vide sledeći stepenik, diše se sporo i pravilno. Penjanje uza stepenice počinje dizanjem donjeg desnog dela tela, skoro redovno umotanog u kožu ili antilop, i koji sa izuzecima, tačno staje na stepenik. Postavivši na prvi stepenik pomenuti deo, koji ćemo skraćeno zvati noga, podiže se istovetni deo leve strane (takođe zvani noga, ali ovu ne treba brkati sa malo pre pomenutom nogom), i podigavši ovu u visinu noge, pomera se dok se ne postavi na drugi stepenik; tako da dok na ovom stepeniku počiva noga, na prvom se nalazi noga. (Prvih par stepenika uvek su najteži, dok se ne postigne neophodna usklađenost pokreta. Podudaranje imena i noga, otežava objašnjavanje. Pazite naročito da ne podignete u isto vreme nogu i nogu). Stigavši do drugog stepenika, dovoljno je naizmenično ponavljati pokrete, dok se ne nađete na kraju stepeništa. Sa njega se istupa lako, blagim udarom pete, koji ga učvršćuje na mestu sa kojeg se neće pomeriti do trenutka silaska. ~~~ ~~~ ~~~
Umalo da zaboravim.... srećan vam Dan vojske! :D
|
8 Comments:
ne zameri, ali u poredjenju sa tobom odri hepbern izgleda kao mira banjac :)
Srecan i vama Dan palchice :))
Praznik do praznika, prvo dan ljubavi, pa sretenje prdenje, pa sad sanja se rodi. Sta li je sledece? :))
sretan Praznik i od mene. ne znam zasto nisam pozvana na party.
drugo, upuststvo za koriscenje stepenica bi mi koristilo pre par nedelja, kada sam definisala glupost.
dakle, znas li sta je glupost?
glupost je kad povredis nogu, ne odes kod lekara na vreme, a kad konacno odes kod doktora - oni ti ponovo polome nogu i nameste je ispravno, jer je pogresno srasla. e, i onda identicnu proceduru ponovis 6-7 godina kasnije, na istom skocnom zglobu.
ja ti već dva dana mesim poklon. ako li ti se samo ne bude svideo, zatuć ću te nečim uglavu! :O
slusaj ti, bitango, organizujes zezanje, a onda nestanes. nije fer a ni posteno.
uhuuu! bilo je ludo! stara sokolova rakija je vrh.. ali draga, zaboravila sam mobilni kod vas na klaviru ;)
@palcica>
proces rada je velika odgovornost, ali su zato plodovi veliko zadovoljstvo.
i kao što lekar uči da leči a slepac uči brajevu azbuku tako se živ čovek na sve navikne pa i na buba-švabe.. i sve je božja rosa....
trećeg dana došao je lekar boris i rekao: »vruće obloge bi trebalo natopiti ovocnom rakijom, a sadržaj istih nacediti mučenici u nos«. tako je i bilo i evo me danas orne i vesele kako kuckam po tasterima.
nemogu vam lagati. stvar još uvek nije izvesna. teško dišem i s naporima se krećem.
bila sam pre par sati na koncertu, ali sam sada skrhana.
trenutno sam u tripoliju. divan grad. socijalistička džamhirija sa sobom nosi neočekivane diskurse.
pre koncerta sam bila na zabavi na kojoj sam upoznala mladića koji ima psa bilija. »već vidim da je star i da mu je ostalo samo da spava«, rekao mi je on. »pozdravi bilija!«, rekla sam ja njemu na rastanku, »i drago mi je što smo se upoznali«, dodala sam.
jako mi je žao što ljudi i dalje razmišljaju samo o svojim guzicama. to me, zapravo, izluđuje.
tako sam srećna što poznajem ljude koji nisu takvi. nema ih puno, ali ipak postoje i ja ih poznajem.
nemam više vremena. sada moram da idem i da se radujem životu koji mi je poklonjen. sledećom prilikom pisaću o tome kako sam zaradila svoja tri prva kubanska pezosa.
borim se sa bolešću.. ah, kako volim instrumental!.... i potrebna mi je vaša podrška.
zadatak za ovaj ponedeljak:
ako u jedan metar staje sedam »simče« čokoladica, a jedna teži 30 grama, koliko metara »simče« čokoladica staje u tonu?
Зашто не:)
Post a Comment
<< Home