last night I dreamt...

živa sam i zdrava, ako nekog zanima. dobro, nisam potpuno zdrava, malo me ukočilo, ali to je samo danak godinama koje neumitno prolaze kraj nas. trenutno sam na fucking dajlapu, jer sam zaboravila da mi 6.1. ističe kredit za kablovski net, te da treba da uplatim sledeći paket. toliko o obećanoj organizovanosti u 2007. godini. ali i ta zaboravnost je samo danak godinama koje neumitno prolaze.

vreme prolazi kraj nas
zauzmi horizontalan
položaj u svetu tišine
ispod očnih kapaka
zauvek ostajemo tu
spavamo u velikom stilu

mizu, u velikom stilu

nego, da nastavimo sa upoznavanjem.

ja sam palčica i pored toga što živim u krugu dvojke, nemam braće ni sestara i volim beograd, ja sam i ateista. štobisereklo, neverujuća sam. odmah da istaknem, izuzetno sam tolerantna (a svako ko tvrdi drugačije, bezočni je lažov) i zaista nemam ništa protiv iskrenih vernika koji tu svoju veru praktikuju i poštuju tamo neke običaje.

ali, ALI!
opasno me nerviraju ovi novopečeni vernici koji su umislili da im je misija na ovom svetu ubediti što više sugrađana, poznanika i potpunih stranaca da moraju da veruju. aman, dragi ljudi, slavite, veselite se, postite, prežderavajte se, radite šta god hoćete, ali nemojte od mene očekivati da to isto radim! mene apsolutno ne zanima što u najprodavanijoj knjizi na svetu (mada, ima podataka da je hari poter prodavaniji od biblije – in your face, believers!) piše da se na današnji dan glavni junak rodio. nimalo me ne dotiču razna sujeverja vezana za današnji dan. ako niste znali – na božićno veče se ne izlazi iz kuće; za božić se ne sme ništa raditi; ne sme se iznositi smeće dva dana (mislim, pFuj!); prethodno se mora jesti posno (samo da istaknem da mnogi misle da su puter, jaja i mleko posni. toliko o obaveštenosti verujućih) i tako dalje.

mislim, sigurno neću nekog vernika poslužiti slaninicom i kajmakom ako on/a posti i insistirati da se to pojede, ali isto tako očekujem da ne budem stigmatizovana zato što sam odlučila da ne želim čuvati kese sa smećem na terasi dva dana. mala ilustracija od jutros: zove komšinica iz zgrade preko puta moje i glasom koji odražava iskrenu šokiranost kaže "nisam znala da je a. hrvatica!" [a. je moja komšinica i prva je osumnjičena za ostavljanje otvorenih vrata od lifta na šestom spratu] na moje pitanje otkud joj to, ona odgovara, ovaj put skoro besnim glasom – "prostrla je veš danas!!" da bih vam dočarala moju zgađenost nad ovim izlivom hrišćanskog milosrđa, moram da napomenem da je dotična do pre nekoliko godina bila zagrižena komunistkinja i crkva joj je bila poslednja rupa na svirali. pitam se da li bi i dalje dolazila kod nas kada bi saznala da smo juče jeli meso.

svake godine me iznova fascinira upornost nekih ljudi koji, iako znaju da smo mi neverujući, zovu da nas podsete na obaveze pred dolazeće praznike. te "jeste li kupili badnjak?" (nismo, koji će nam suvo lišće u kući?!), pa "koju ribu pripremate za ručak?" (belo meso na roštilju, to nije masno, zar ne?), "ne zaboravite da se danas i sutra ništa ne radi" (okej, svratite juče da nam operete veš i suđe i javite upravi fakulteta da pomeri ispitni rok za par dana)... a tek što se uvrede kada im kažem srećan božić ili ako ne-daj-bože na hristos se rodi zbunjeno odgovorim sa hvala, takođe. nepogrešivo sledi tirada "draga palčice, dovoljno si odrasla da naučiš da se kaže hristos se rodi, vaistinu se rodi, a ne... (uzdah neodobravanja) ...srećan božić!"

ma, jeb'te se i vi i vaši praznici, ja samo pokušavam da budem pristojna i poželim vam sve najbolje i da se lepo provedete, a vi me zauzvrat šikanirate dok kupujem meso za ručak i pucate mi pod prozorom i smarate me prigodnim istorijskim filmovima na svakoj tv stanici (nek nam poživi eurosport!).

bezobrazno ću ukrasti ideju jedne svoje prijateljice i predložiti da mi, neverujući, uvedemo novi praznik, devet meseci pre božića (znači, 7. april). možemo ga zvati Dan Začeća i pozdravljati se sa:
Bog te jebo! Vaistinu te jebo!