na uzorku od tri žene koje pišu blog a koje redovno čitam + dve žene koje sam povremeno čitala, došla sam do zaključka da svaka blogerka ima makar jedan post na temu frizure i odlaska kod frizera. mislim se, što sam ja gora ili manje žensko od njih, ima i ja da pišem o frizeraju!
doduše, ne idem baš redovno kod frizera, nekako me mrzi i vruće mi je (ako je leto) ili mi je hladno (ako je zima), a i nekako me uvek spuca da se šišam ili kad sam bez novca ili u neko zlo doba, recimo 9 navečer, ili pak kad nema slobodnog termina kod moje frizerke. iskreno, nije baš da imam SVOJU frizerku, jer da nisam redovna mušterija, a i taj frizerski salon menja frizere češće nego što koštunica pomisli na kosovo. pa me tako tamo svaki put dočeka nova frizerka, a ja bih da me ošišaju kao što me ošišao rista koji je tamo radio pre 4 godine. ali i dalje idem u isti salon. naime, tamo radi neka maja koja još od pre 4 godine pere kose mušterijama, sirota, nikako da avanzuje, ponekad joj samo daju da nekoga isfenira; elem, ta maja FAN-TA-STI-ČNO pere kosu. ništa ne progovara, uvek pogodi pravu temperaturu vode i našamponira mi kosu i kad uzme da masira... mmmm, milina. kakve čokolade, kakvi orgazmi, majino masiranje je pure pleasure. pa uzme regenerator, pa neku drugu pizdariju za sjaj kose, i sve vreme masira, a meni leeepo... dođe mi da idem svaki dan tamo samo da bi mi maja prala kosu i masirala glavu. srećom, salon mi nije toliko blizu, inače bih ostala bez i ovo malo novaca koje kao uspem da prištedim.
no, da se vratim na temu.
one gorepomenute žene sve kukaju kako ih užasno smara to što se očekuje da se isćaskaš sa frizerkom, te da one ne znaju šta da pričaju ili ne žele da se frizerki poveravaju i da kako ih uopšte ne zanima šta frizerkina majka radi i da li frizerka ima muža, ljubavnika, decu, kućnog ljubimca i gde je bila na letovanju.
moram da priznam da ja takav stav ne razumem. meni je baš super da ćaskam sa gocom. goca, doduše, nije frizerka, već vlasnica salona, ali to valjda može da prođe kao razgovor sa frizerkom.
where is the catch?, pitate se.
sve ću da vam kažem.
ja, zlica kakva sam, IZMIŠLJAM PRIČE za gocu.
prvi put kad sam otišla tamo, ona me pitala nekakve besmislice, pa sam ja u trenu izmislila neku srceparajuću priču kako me je ostavio dečko sa kojim sam bila zajedno još od srednje škole i to zbog moje najbolje prijateljice koja, kučka nijedna, nije imala hrabrosti čak ni da se suoči sa mnom, već mi je to negirala preko telefona, pa da sam ja odlučila da okrenem novi list, te da je prvi korak u tome nova frizura (sve je to duboko potreslo gocu, i bila je vrlo supportive, na kraju mi je naplatila manje nego što je trebalo).
sledeći put sam pričala kako treba da idem u brazil na neku konferenciju (taj deo je istinit) i da ću se tamo sresti sa izvesnim švajcarcem kojeg sam upoznala u berlinu (ovaj deo već nije istinit) i koji se toliko oduševio mnome da samo zbog mene dolazi u brazil (tek ovaj deo nije istinit, ali je goca poverovala i bila presrećna zbog mene).
potom sam izmislila da je švajcarac bio totalni luzer i budala, uz sve to i sa nefunkcionalnim pimpekom (goca klima glavom da, da, takvi su najgori), i da sam odlučila da se u potpunosti posvetim sebi i svojoj karijeri (koju sam uspešno izbegavala da definišem, nekako nikad nisam bila sigurna u koju branšu bi me goca svrstala), što je ona zdušno podržala, prikladno to proprativši sa "žena nikada ne sme da dozvoli da zavisi od muškarca!" (talkin' about emancipation, ha? ;)).
čini mi se da sam joj prošli put rekla kako sam odlučila da usput i završim fakultet, koji sam ranije napustila, opet je tu bila neka srceparajuća priča o tome kako sam se zaposlila in the first place jer da nisam htela da zavisim od roditelja, a i tada mi se ukazala sjajna prilika (opet nedefinisana, i dalje ne znam koju profesiju da izaberem).
sve u svemu, super se zabavim svaki put kad odem tamo.
međutim, kao što rekoh, ne idem baš redovno kod frizera. u poslednje vreme me taj "moram da se ošišam i moram da se ošišam ODMAH" šiz hvata kasno naveče, pa ja onda uzmem makaze i sama se ošišam. nemam posesivan odnos prema kosi, ne brinem se da li ću nešto sjebati, naposletku uvek mogu da odem kod frizera da mi to popravi. za divno čudo, nekako mi uspeva da to liči na nešto, usudila bih se reći da čak izgleda i dosta dobro. ako mi ne verujete, pitajte vaniliju.
juče sam se ošišala i predivno izgledam. :)
8 Comments:
Evo potvrđujem - frizura ti je fantastična s akcentom na potiljak :)
Samo da primetim - mnogo mi se više sviđa kada su ti naslovi na srpskom tj. na nemačkom :) i predlažem da sledeći post nasloviš sa 'Oprostite, gdje je tu protivpožarni aparrrat?'
joj, joj, pa ti bi da i sa drugima podelim svoje traume iz vozova..ok, obećavam - biće, i to uskoro :)
au jebo te. pa i meni je akcenat na potiljku. a imam jos dva akcenta na zaliscima =pp
kao prvo, kaze se fLizerka.
kao drugo... lazes fLizerku?!
oh.
my.
god.
hihi, lažem, nego šta. i to najstrašnije. a i prilično sam uverljiva.
kao mala sam želela da postanem glumica i glumim ćerku semi džo u dinastiji, pa mi odlazak kod frizera dođe kao neki ventil za iživljavanje neostvarenih ambicija :D
stavicu svoje zivotne frustracije izazvane bednim kvalitetom kose i jos bednijim tempom rasta u zagradu, i pisacu opusteno i dobronamerno, kao da uopste ne mrzim zene koje idu kod frizera svakih par meseci, a kosa im u medjuvremenu zapravo poraste. takodje cu se praviti kao da nikad nisam sanjala kako sam na predavanju i u klupi ispred mene sedi moja super drugarica ana, zena sa predivnom kosom, i kako joj ja makazetinama seckam kosurdaču. i necu reci da mi je stvarno odvratno kad neko ima gustu i kvalitetnu kosu, kao ova palčaja. sjaj - cemu to? mislim, sta je sledece - 'intezivna' boja? :puke:
elem, kao sto sam obecala>
(frustracija).
secam se kad sam u drugom gimnazije prvi put samu sebe osisala (ne racunajuci sisanje trepavica u ranom detinjstvu) - svi oko mene su bili prezadovoljni frizurom, kao originalno je, ali nije upadljivo, osvezavajuce, ali nepretenciozno, alternativno, ali ne i besno, blabla... nikad vise komplimenta za fruzuru u zivotu nisam dobila. u stavri, let's face it - to je jedini put da sam ih dobila. to pamtim kao lep i ispunjen period zivota. onda sam odlucila da pustim kosu da poraste, da bih imala dugacku kosu. to se pokazalo kao veliki zajeb, i pocetak licnog sunovrata i mucnih godina. ispostavilo se, naime, da mi je trebalo dve jebene godine, nabijem ih, da mi kosa poraste do ramena. tuga.
upisujem psihologiju.
prva godina faksa, kosa je pristojne duzine, dugo sam radila na tome, cak i prirodne kovrdze u pokusaju ne izgledaju tako slinavo, kao ranije, a u kombinaciji sa prirodnom svetlom bojom kose (koja je jedina pristojna u toj pojavi na mojoj glavi) - delovala sam kao zdrava i normalna osoba. cak je i mama veso prestala da naglasava da imam istu kosu ko i baka (koja je prelezala tifus u WW2, pa ima neko slatko paperje na glavi), i da narecenu slicnost objasnjava bakinim i mojim istim horoskopskim znakom.
sreca je kratko trajala, jer je pocelo bombardovanje, i nismo imali vode, i meni je dopizdilo da idem kod prijatelja da se kupam i perem kosu, pa sam je osisala. ovog puta - skroz kratko - malo duze nego jul briner. ja sam bila presrecna, majka je tiho jecala kroz kucu, da je ne vidim, a prijatelji i decko su me najstrasnije iznapusavali. nije mi smetalo, higijena rula.
usledio je visegodisnji period 'pustanja kose', u kombinaciji sa menjanjem svih boja pod parolom - kratku kosu uvek mozes da odseces). sa crvenom izgledam kao putujuca zena srpsko-hrvatskog porekla, sa crnom - ruzno, boja cokolade je lepa, ali ja najvise volim blajhanu vestacku plavu - jedino sto sa tom bojom izgledam ko trandza. i tako sam se zaustavila na plavoj, pramenovima, i zapravo jedina stavr koja je valjala, a to je prirodna svetla boja meda, je nestala. jer ja necu da budem prirodna plavusa, nego farbana - sto je takodje ogromna avantura, posto ne smem da farbam celu duzinu kose, da ne otpadne, vec samo koren, a hidrogen od 6% ne pomaze bas brzo. makar ne trosim puno para na to, jer se taj izrasli koren pojavljue svakih par meseci, a i tada se slabo vidi razlika. mislim, naravno i za to farbanje postoji resenje - a to je da se osisam na kratko, pa da pustim da raste. ali nije djenedjene budala, necu da se sisam.
bila sam kod frizera u junu, nije se dobro zavrsilo. ona ana se smejala kad me je videla, i imala one upadice 'ne mogu da verujem da si za to platila, ahaha', 'sta je s frizerkom, nema ruku' i sl. a frizerka zorka izvukla na grebgrebu mercedes A-klase. to nema veze sa pricom, ali jeste gadno, zar ne? i dok sam sedela tako, morala sam da slusam uzansno, uzasno glupu, uobrazenu, zlonamernu i agresivnu segrtkinju, kojoj treba zabraniti da prica uopste i da se obraca musterijama. necu vise da idem, nema smisla.
kosu (da, zovem je kosa, iako ana tvrdi da imam jednu dlaku i zove je abigail) mi skracuje decko, dozvoljeno mu je 0.5 cm maximalno po skracivanju, i to jednom u dva meseca. o frizuri za matursko vece drugom prilikom, kao i o roditeljskoj brizi u toku mojih prvih godina zivota da ne patim od alopceije univerzalis.
ovaj palchicin tekst je dirnuo u moje najtanje i najranjivije delove. zavrsavam ovo pisanje u suzama.
nista, danas pustam kosu. ako se danas ubijem>
palchice,
znaj da sam te volela.
Shvatila sam! Ovde dolaze samo ćelavi muškarci ili oni koji su na dobrom putu... i ućebane, retkokose žene :D
Nisi nikako smela da zapodeneš ovu bolnu temu!
Nisam znala da si želela da glumiš kći Semi Džo :O Pa ja sam želela da glumim sina Deksa Dekstera.
Sad od februara, kad mi se otvore vrata Holivuda, mogle bismo da iniciramo novi serijal Dajnasti Džuniors, ha... zvuči skoro pa ko neki bend :)
Svi ste vi amateri, rece jedna bivsa hair model (samo jednom, da se razumemo, naporan je taj posao;). dakleM,kad sam se jednom resila duge kose, nije mi bilo kraja: crna, narandzasta (ne sto sam zelela, nego sto se zalomilo), plava, delimicno roze i teget, alternativna, toni i gaj za sledecu godinu, vidal ce ovo tek da smisli (samo ih citiram:). frizer mi se svaki put obraduje, pozove segrte da gledaju. njegova zena, gospodja u tigrastom, kaze bas uvek jakotijelepo, statouradiodsebedete misli se ona u sebi. i ostale zene u spicokama me gledaju ispod oka, ne svidja im se, al ne mogu da odvoje pogled. samo, hoce to sedenje kod frizera da smori, pripadne mi muka kad treba nesto da zafarbam na glavi, frizera sam menjala iskljucivo jer je drugi u odnosu na prvog imao tu prednost sto proceduru zavrsim za 15 minuta.
moj POINT (sto bi rekla mirjana bobic mojsilovic) je: kosa raste
(m. je izuzetak koji potvrdjuje pravilo ;), have fun with it.
Post a Comment
<< Home