last night I dreamt...

Dobih pre neki dan sms sledeće sadržine:

"Evo, upravo sam vid'o jednog sto ceka dejt a drzi cvece. Nadam se da ne ceka tebe, jerbo je u tom slucaju naheb'o..."

Zlo i naopako, ispadoh najveća hejterka EVER.
Odmah da kažem - sasvim izvesno nije čekao mene jer sam ja tog dana bila kod sestre na rođendanu. Ona jeste dobila cveće. Preciznije - buket cveća. Od dečka. Koji ju je sačekao ispred kancelarije. Pa ga je ona nosala do kuće. Cveće, ne dečka. Kroz prevoz. U špicu. Od Novog Beograda do Konjarnika. Sirota. Ali ona voli. I cveće i tog svog dečka. Pa je njoj sve to bilo okej.


No, da razjasnimo par stvari:

1. Neću UBITI muškoga koji me čeka sa cvećem na dejtu. Možda će nam to biti jedini dejt, ali će ga on u svakom slučaju preživeti.
2. Moglo bi se reći da čak i volim cveće, mada kad malo bolje razmislim - voleti je ipak preteška reč... recimo da ga NE MRZIM.
3. Super mi je kad neko ima biljke u stanu, ali sam ja odavno naučila da kod mene one ne preživljavaju. Naime, meni je USPELO da ubijem - KAKTUS!! Plus, zalivanje, đubrenje, presađivanje i ostale time-consuming radnje vezane za biljke su mega dosadne.

Zaključak: sasvim je u redu je pokloniti mi cvet [obratiti pažnju na jedninu] s vremena na vreme [za rođendan ili već neku prigodnu manifestaciju], može i saksija nečega ali samo pod uslovom da se obavežete da ćete redovno dolaziti da istu zalivate. Naravno, to je u redu SAMO ako cveće i/ili saksija predstavlja dodatak pravom poklonu, NIKAKO ako je substitute za isti.


Inače, ja obožavam rođendane, pre svega svoje a potom i tuđe, i fasciniram se svaki put kad mi neko kaže da neće slaviti rođendan ili pak da prezire slavljenje rođendana.
Moooolim?! What's there NOT to like?
Rođendani su super - dobiješ poklone [što je samo po sebi dovoljan razlog za radovati se rođendanu], vidiš se sa dragim ljudima, you get to pick koga ćeš videti [ja nemam nikakav problem da ne pozovem nekoga da dođe, iako bi bio red], ždereš tortu [koju obično ne pravim ja, pa nema smaranja oko toga], u centru si pažnje [što je uvek dobrodošlo] i prosto - uživaš. Uz to, još kao mala sam izmislila koncept malog rođendana - kada je nekoj od mojih sestara ili bratu rođendan, meni je mali rođendan te se meni takođe mora nešto pokloniti. Kasnije sam domen malog rođendana proširila i na dečkove i neke prijatelje. Od srca preporučujem usvajanje tog koncepta, tuđi rođendani tako postaju much more fun. :)
Ali i bez toga su tuđi rođendani zabavni. Mislim, ima li šta lepše od ozarenog lica osobe kojoj ste nešto poklonili? Naročito ako ta osoba nije očekivala da ćete se setiti. A ja se uvek setim. I volim da budem deo nečije radosti, a osećaj da sam nekog obradovala je neprocenjiv. Plus, dobijem tortu.

Šta biste više?
:D