last night I dreamt...

ovih dana se osećam kao u onom vicu - ne smem da otvorim paštetu [koju btw ne volim i gadim je se, bLJak] iz straha da će mi iskočiti ustav odande.

gde god da se okrenem, neko me ubeđuje da moram izaći na referendum - ono, red fudbalera, red crkvenih službenika, red novinara, pa malo student prodekan sa pravnog, red radikala, pa dssovaca, pa malo predsednik (što srbije, što vlade, što parlamenta, verovatno će mi sutra osvanuti na liftu plakat sa predsednicom kućnog saveta koja poziva da se glasa za ustav), pa onda dinkić koji obećava kule i gradove penzionerima, umetnicima, profesorima, doktorima [mislim, nije li čovek dao ostavku? i zar postoji neka osoba koja mu još uvek veruje?] itd. iskaču ti ljudi odasvud - ima ih na tv-u, po bilbordima, na radiju, u novinama. dobih i sms od republičke izborne komisije koja me podseća da mogu (i treba!) da iskoristim svoje biračko pravo i tako postanem deo novije srpske istorije.

svaki čas očekujem da se na hrtu pojavi sanader i objasni mi da treba da izađem na referendum i tako zaokružim srpsku državnost i spasem kosovo [a svi dobro znamo da je kosovo srce i duša svakog od nas]. ili da mi penzionisani kofi anan zazvoni na vrata i na tečnom srpskom me upita da li ću [čuj mene ludu - da li ću! kad ću - u subotu ili pak u nedelju] zaokružiti sudbonosno DA. ili da me angela merkel presretne na indigou i uz angie u pozadini [ovo nikako ne shvatiti kao želju da se puštaju stonsi na i!go] mi, kao žena ženi, objasni da je ovaj predlog ustava daleko bolji od onog prethodnog i da je odlična stvar to što je predviđeno da se može relativno lako menjati. ili da mi bil gejts lično pošalje mail i podseti me na moju građansku dužnost i na sirote srbe sa kosova koji, bless them, kliču ratku mladiću i čija sudbina zavisi od mog glasa.
ili da mi iz paštete iskoči singing frog i otpeva mi ustavnu preambulu. stvarno sam u ozbiljnoj frci.

pre neki dan na dnevniku2 videh prilog o sajmu knjiga - počelo sa "otvoren je ne-znam-koji-po-redu sajam knjiga u beogradu", usledilo par reči o samom otvaranju, ko je bio tamo od pisaca i šta je rekao i onda - grom iz vedra neba - koštunica koji nam objašnjava da je najvažnija knjiga [sasvim je moguće da je rekao i najlepša] na sajmu - ni manje ni više no USTAV. i onda pet minuta koštunice koji priča o ustavu. na sajmu knjiga. u delu dnevnika koji se bavi kulturom. rock on, man! plus, pitanja posetiocima sajma - koliko ste kupili knjiga i koje i da li izlazite na referendum. prethodno su nas bombardovali prilozima iz raznih subotica, pazara, leskovaca itd u kojima nam svesni i odgovorni građani i građanke poručuju da će oni glasati za ustav i da su oni svesni istorijske važnosti ovog trenutka. svako malo se neka organizacija (postojeća ili pak ne, nije bitno - to su samo sitnice) oglasi sa podrškom novom ustavu. ili se pak organizuje performans na trgu u kojem se čedi, žarku, čanku, vesni pešić, kandićki i sličnima nataknu bele kapice na glavu i time nam se poruči da je bojkot jednak (citiram) podršci šiptarskom terorizmu. ne znam kako je marketinški trust mozgova zaboravio da u onom spotu sa pismima podrške novom ustavu pomene i savez boraca :puke: dobrodošli u devedesete. verovatno preterujem, ali čini mi se da toliko nacionalnog jedinstva i sabornosti nije viđeno ni za vreme referenduma o prisustvu međunarodnih snaga na kosovu. fuj, fuj, FUJ!

e pa, dragi koštunice, nikoliću, tadiću, pavle i svi akademici, ja na referendum izaći NEĆU.
ako mogu poslanici u pola deset u subotu uveče da usvajaju taj od životnog značaja predlog ustava, ako mogu da ga prethodno ne pročitaju, ako može crkva da preti anatemom vernicima koji ne glasaju, ako mogu u kosovskoj mitrovici da uzvikuju (s ljubavlju, if i may add) ratko!ratko! na mitingu podrške ustavu, ako može tijanić da se iživljava nad siročićima sa kosova na državnoj televiziji, ako može ustav da se izglasava dva dana, ako može predsednik srbije da mi objašnjava kako sada živimo u zgusnutom vremenu (whatever that means) pa da zato treba da usvojimo novi ustav, ako mogu političari da se odnose prema građanima kao prema ovcama, e onda mogu i ja da ne glasam za ustav.

što bi rekla moja baka - ne dam da me prave na majmuna.