last night I dreamt...: majstori kuhinje

Tuesday, September 26

majstori kuhinje

ja obožavam da jedem i uživam u hrani. najsrećnija sam kad pojedem salatu od hobotnice ili nekakav shrimp koktel ili njoke ili piletinu s kikirikijem ili već tako nešto slasno. ali me ponekad beskrajno mrzi da si pravim nešto da jedem. ta moja lenjost ide toliko daleko da sam u stanju pojesti jedan obrok dnevno, što redovito povlači za sobom pohod na frižider u pola noći jer ne mogu zaspati od gladi i buke koju moj stomak proizvodi. bedak je što obično taj pohod nema povoljan rezultat jer da:

a) nemam ništa za pojesti s nogu, a ne da mi se uključivati šporet,
ili
b) imam potrebne sastojke za napraviti sendvič, ali nemam svežeg hleba,
ili
c) nemam hleba kao takvog.

obično mi se u to gluvo doba ne jede ništa slatko, tako da čokolade ili keksići, čak i ako ih imam u kući, nisu spas. mislim, pojedem ih ja, ali legnem u krevet nezadovoljna i onda sanjam morske plodove, špagete, kinesku hranu, tim redom.

desi se ponekad [ne nužno u sred noći] situacija pod a) i c) istovremeno, s tim što me ne mrzi da uključujem šporet. e tu nastupa na scenu svo moje ludilo i wannabe kulinarska kreativnost. budući da sam gotovo uvek kratka s namirnicama jer da redovno zaboravljam otići u taj food shopping, moram se na razne načine dovijati kako da si spremim dovoljnu količinu hrane.

da, ne rekoh, pored toga što volim da jedem, ja jedem PUNO. i nemam mere, štoćereći s uživanjem se prežderavam kad god mogu. ne znam jesam li medicinski fenomen ili imam glistu koja ima glistu, šta god da je u pitanju, sve te kalorije koje btw nikad nisam umela sabrati se ne zadržavaju kod mene, što ponekad sa zlobom natrljam na nos nekim osobama koje me nerviraju a koje se religiozno drže dijete.

dakle, volim da jedem i volim da jedem puno. sve bi to bilo u redu kada bih ja bila spretna kuharica koja od gomile svežih, ergo nejestivih namirnica, ukratko ničeg, ume da napravi nešto. a ja to nisam. što me, jakako, ne sprečava da s marljivim optimizmom pokušavam.

izdvajam najuspešnije kulinarske momente:

1.
pre neko veče sam smislila kako je odlična ideja da si napravim slane palačinke. dooobro. jedini problem je u tome što ja NE ZNAM kako se prave palačinke i ne znam šta sve i u kojoj razmeri ide u njih. pa sam improvizovala - znam da idu jaja i brašno i (valjda) mleko, pa se to sve smulja i sipa u tiganj da se prži. so far, so good. prvi problemi su nastali sa prvom let's call it palačinkom [btw, smese je bilo za cca 4 omanje palačinke]. naime, jedan od hendikepa koji me sputava u blistavoj karijeri svetski poznatog chef-a jeste da sam dosta nespretna u prženju hrane. ili sipam previše ulja pa sve bude premasno ili sipam premalo ulja pa mi se sve zalepi za tiganj ili sipam koliko treba ulja ali mi se ono zapali. ovog puta sam sipala previše ulja, pa je prva palačinka plivala u ulju i bila nejestivo masna. za sledeću sam odstranila višak ulja iz tiganja pa se ona zalepila za isti i jedva sam ju izvadila. treća je pokupila zagoretinu od prethodne, a četvrta je bila pola-palačinke, što se ispostavilo kao dobro jer se ona ispržila kako treba na onom delu tiganja koji nije imao sloj druge palačinke na sebi. poluzadovoljna učinkom (mera uspeha > 1/3) sednem da pojedem s mukom spremljen obrok i umalo se ne izrigam. ne znam šta nisam radila kako treba, ali su te moje palačinke imale ukus bljutavog brašnjavog neisprženog a zagorelog omleta.

2.
jednom mi se jelo nešto slatko pa sam odlučila da napravim ni manje ni više nego - TORTU. doduše, ideja je bila da se pettit beurre, kesica pudinga i slatka pavlaka integrišu u keks tortu, koju navodno ume i malo dete da napravi. mhm, možda malo dete i ume, ali ja ne. sipala premalo mleka u puding, zaboravila da stavim šećer, pavlaka mi se pretvorila u puter a keks sam pretopila mlekom pa se u zamrzivaču to sve zaledilo i izgledalo krajnje odvratno i neukusno, što se sa prvim zalogajem ispostavilo kao tačno. u svoju odbranu imam da kažem da sam pod budnim bakinim okom uspela sledeći put da ju napravim kako treba. :proud:

3.
svojevremeno smo, iz razloga kojih se sada ne mogu setiti, sestra i ja u svako jelo stavljale kečap i origano i jednom smo to pokušale i sa kajganom. nikako ne pokušavati!
drugi period smo, pak, u sve ubacivale sir pa smo pokušale da napravimo slano-slatki desert koji je uključivao sir i džem od kajsija. ni to ne pokušavati!
iz detinjstva mi je ostalo da obožavam da uz slatkiše pijem jogurt. e, to preporučujem.

uprkos svim porazima u kuhinji, eksperimentisanje se po neki put ispostavljalo kao uspešno, te sam tako vrlo ponosna na svoje špagete za siromašne, svoju verziju piletine na kineski način, par puta su mi i lazanje uspele i... to bi bilo to.

no, ipak odgovorno tvrdim da umem da kuvam. i volim da spremam klopu za prijatelje.

jednom u godinu dana :)

8 Comments:

malisha said...: PILETINA SA PISTACIMA U KISELOM SOSU NA TAJLANDSKI NACIN:

prvi ciklus: iseckati pilece grudi (belo meso) na komade ne vece od 4 kvadratna santimetra... marinirati u sosu od soje (2/3) i limuna (1/3)... dodati suseni i mleveni djumbir u marinadu...

drugi ciklus: iseckati kompotni ananas na osmine i potopiti u limunov sok... uz dodatak svezeg bosiljka...

treci ciklus: obariti pirinac u slanoj vodi uz dodatak kapi ulja... pirinac treba tek da bude kuvan (probati dok se kuva, prekuvan ne valja!)... procediti i proprziti na jos jednoj kapi ulja... dodati ociscene pistace i mladi grasak secerac (moze i iz konzerve)...

sada ide przenje piletine: u vok na najvisoj temperaturi sipati ulje (susamovo ili bundevino, moze i suncokretovo), djumbir i, po zelji, susene ljute crvene paprike... u vok ubaciti procedjenu piletinu iz prvog ciklusa, a ono sto ostane od cedjenja (marinada**) sacuvati za kasnije...

piletina pusti marinadu, pa se przenje pretvara u dinstanje... prziti / dinstati piletinu dok ulje i marinada ne ispari, a onda usuti ananas u limunovom soku uz svezi bosiljak (znaci, sadrzinu drugog ciklusa) i ostatak od cedjenja piletine (marinadu**)... jos tako dinstati par minuta (paziti da ne zagori)...

zatim, ceo sadrzaj voka, znaci gotovu piletinu sa kiselim sosom (soja + limun + djumbir), ubaciti u posudu sa pirincem, pistacima i graskom...

sve dobro promesati i dodati jos svezeg bosiljka...

servirati...; 26/9/06 21:16
Anonymous said...: Ma, dosta vas dvoje! To su mrtva slova na, da ne kažem, papiru. Dajte nešto stvarno da se krka! Je l se spremate za rođkaš? Malisitis, imam poklončić za tebe... jednu slikovnicu. Ni ja sa deset godina nisam volela knjige bez slika :D A tebi, Palčico kupujem Kuvar, to je izvesno!; 27/9/06 12:16
palchica said...: nas dvoje?? o_0
tendenciozno ću to shvatiti kao da nas stavljaš u istu ravan po kulinarskom umeću, ali, ipak, malisha je taj koji je majstor kuhinje (mislim, vok, đumbir, marinada, bosiljak i tajland - sve same nepoznate reči), ja sam kičn dizaster :D
muškarci u kuhinji su kul. i poželjno je imati jednog takvog u neposrednoj blizini. da se ne bismo pretvorile u durum testeninu.

nego, moram ti odati tajnu - malishi je tek 5-ti rođus :pssst:
ali nema veze, i ja sam kao mala volela da se prokrijumčarim na rođendan 5 godina starije komšinice ;); 27/9/06 13:50
Anonymous said...: Jedna je majstor kuhinje :)
Ti amateri koji svaki svoj neuspeh pokusavaju da nazovu fjuzn kuhinjom se cak i ne racunaju :); 28/9/06 16:35
malisha said...: more nemoj ti meni neuspeh :)

crna sisa je to kusala, cak i spremala zajedno sa mnom, cak je i arhineprijatelj miljus priznao da mu je ukusno, iako je sa svojom kineskom svinjetinom podelio prvo mesto u kulinarskim ratovima sa nama, jel tako crna siso?

ti vanja mora da si jedna od onih koja nikad, na primer, ne bi stavila origano ni u jedno orijentalno jelo, iako origano originalno raste (osim mediterana) i u juznoj aziji... ;); 28/9/06 21:44
Anonymous said...: evo da i ja prikačim recept za jednostavnu paštu. čak je vegetarijanska...
dakle "pasta siracusana":
- staviti lonac vode da se grije na maksimum
- isjeckati bjelog luka i staviti da se prži na maslinovom ulju
- dok se to lagano prži, isjeckati papriku (crvenu, zelenu, žutu ili narandžastu) na sitne komade, crne masline na kolutiće i tikvicu isto na kolutiće. recimo da je za dvoje dovoljna jedna paprika i jedna manja tikvica
- dodati sve to na ulje sa bijelim lukom, posoliti i pobiberiti po želji. dodati kašiku kapera (bez kapera ne valja). ja dodam i više jer volim ukus koji daju.
- pržiti to dok se tikvice fino ne isprže, dakle one su indikator (cirka 10 minuta na laganoj vatri). kad su tikvice fino ispržene, dodati u to sos od sjeckanog paradajza (500g za dvoje), začiniti bosiokom i ostaviti da se krčka na laganoj vatri još 5-10 minuta
- u međuvremenu je voda u loncu proključala, posoliti i staviti špagete da se kuvaju. parola - "al dente", ali najčešće je i uputstvo sa kesice dovoljno dobro.

procijediti špagete i servirati odmah sa onim sosom iz tiganja. po želji staviti rendani parmezan odozgo. prijatno!; 29/9/06 00:23
Anonymous said...: eto, to je covek koji zna da kuva. italijanska hrana + kapari il bosiljak. nikako kineska + origano, francuska + aleva, il nedajbozekoganema srpska + kari. za malishu preporuka:
"cepidlaka u kuhinji"
dzulijan barns ;); 29/9/06 15:41
malisha said...: pravili smo, pojeli smo, uzivali smo, nije nas boleo stomak...

zasto da se onda pitamo sta smo stavili unutra i da li je cepidlaka u kuhinji zadovoljna?

eksperimentisanje je uzbudljiva stvar, otvara apetit...

da li bi stavila jabuke ili breskve u salatu od sezonskog povrca?

ko nije tri puta bacio ono sto je skuvao, nije ni postao kuvar...; 2/10/06 21:01

About Me

Previous Posts

last night I dreamt...

Tuesday, September 26

8 Comments:

<< Home