last night I dreamt...: da si kao dete

Thursday, September 21

da si kao dete

čitam na forumu o prvim sećanjima iz detinjstva [da, nisam se odvikla od foruma, samo sam uspela da steknem još jednu adikciju] i pomislim kako je baš čudno što ljudi tako lako poklanjaju nepoznatima deo sebe. sve su to slatke i simpa pričice i verovatno su u pitanju stvari koje im nisu bitne, ali to me dodatno začuđuje. meni su sve te sitne bitno-nebitne stvari kojih se sećam veoma intimne i drage i za njih vezujem tačno određena osećanja i ne bih volela da ih drugi imaju tek tako i da ih interpretiraju po svojoj volji i na taj način ih nekako... ne znam, izopače recimo.
naravno, communication freak u meni se ponekad otrgne kontroli i onda nekome koga sam tek upoznala ili koga površno znam poklonim čitavu svoju priču ili makar bitan deo nje.

čudno mi je to kako je ponekad mnogo lakše potpuno se otvoriti nekom strancu nego nekome koga znamo. valjda je to zbog toga što očekujemo da taj stranac ne bude judging, a to ne može biti jer nas ne zna, i što ne moramo brinuti kako će taj stranac protumačiti naše postupke i reči, a to ne moramo jer ga više nećemo videti.
a možda ima nečeg u tome da ponovo nekome po prvi put pričamo priče koje su nam drage.

ponekad me žalosti što su ljudi zatvoreni i što neke stvari ne izgovaraju iz pukog straha da ih se ne shvati pogrešno ili da ih se ne bi percipiralo kao ranjive ili prosto da ne bi bili ranjivi. ljudi su preterano obazrivi. a možda se to zove odrastanje.

ja ne želim da budem obazriva. i ponekad mi beskrajno nedostaju neke stvari iz detinjstva - nedostaje mi sladoled koji mi je kupovan kada sam tužna, nedostaje mi sedenje u parku sa drugarima do kasno u noć uz čokoladu i kokakolu, nedostaje mi onaj sweet panic osećaj kada treba da se obratim nekom ko mi se sviđa, nedostaje mi bezbrižnost i neutemeljeno poverenje u ljude, nedostaje mi višesatno prebiranje po ormaru a da bih izabrala ono pravo za obući, nedostaje mi šetanje dragog igice [sad, sad face], nedostaju mi neki dragi ljudi, nedostaje mi davanje životnih saveta od strane najbolje drugarice starije par meseci od mene, nedostaje mi onaj osećaj zbunjenosti kad se matorci svađaju zbog politike iako postoje mnogo bitnije stvari u životu, nedostaje mi skupljanje sličica za samolepljivi album, nedostaju mi mali sendviči sa narendanim kačkavaljem na rođendanima, nedostaju mi oni prvi nesigurni dodiri i poljupci, nedostaje mi značaj tih dodira, nedostaje mi sloboda od obaveza, nedostaje mi osećaj da je čitav svet samo moj i da sve postoji samo da bih ga ja otkrila...
srećna sam što neke od tih stvari još uvek imam.

da si kao dete

mnogi ljudi mi kažu "peđa, menjaj svoje navike,
uvek blejiš ispred sebe izgubljen,
traži šansu, upoznaj ljude, reci da i kad misliš ne,
budi čovek, nisi dete, život borba je."

ja ti se smejem, ti nikad nisi ni bio dete
život je igra, bezbrižni dani, pijan od sreće
beži dalje, beži što brže, biće ti bolje.

plavi pepermint

4 Comments:

Anonymous said...: ne znam koju od tih stvari još imaš, ali ja na primjer još uvjek imam sweet panic, a ovi sa fotke još uvjek imaju - sličice.

nedjeljna razmjena sličica za albume ispred terazijske česme (obrati pažnju na spiskove u rukama :-)); 21/9/06 20:12
palchica said...: heh, skupljala sam i ja sličice, išla sam i na tu razmenu na terazijama, beskrajno je to slatko bilo. :)
vodala ninu, mlađu sestru, sa sobom - ona je imala više uspeha u šarmiranju dječaraca, te u menjaži u razmeri 2:1 - prokleti ejdžisti. menjala sličice i sa veljkićem i njegovim kolegama sa posla, a on radi u eps-u, pa ti vidi kakvi nam neozbiljni ljudi sprovode struju u stanove ;-)

a spiskovi su must have. kako bi drugačije znao šta ti još nedostaje?

na kraju, kada smo popunili album, ostao nam je relativno zavidan štos duplikata koji smo poklonili tamo prisutnim klincima. u neverici su gledali u nas kao u bogove, slatkiši mali, a mi smo bili presrećni što smo ih obradovali.

eto.
skupljanje sličica još uvek imam.
i još ponešto. [mysterious smile]; 21/9/06 20:51
Anonymous said...: peggía, dragi brate, i see u ll b a woman soon! :)

meni se istom tako jednom dogodilo da sam jednog odsudnog jutra pogledao fotografiju na kojoj je bila najveca ljuba moje mladosti, i odjednom osetio fatalni ubod zhivota, starenja, prolaznosti... na toj fotki sam bio mlad i najlepshi mozhda zauvek u svom veku, a sada je taj momenat proshao! kako sam na trenutak bio porazhen tim saznanjem.

oko foruma... skinuo sam se foruma potpuno. mene NE chudi toliko shto su ljudi kadri da razotkrivaju sebe - i sam sam se mnogo puta pitao zbog chega ja, zapravo, delim sebe, svoje tajne, svoju skrovitost... nekima tamo? uvek bi me umirila pomisao da, mozhda, iza jednog od tih hiljadu plastik-elastik screen-ova sedi i poneko autentichno bice. tako sam, naprimer, pronashao tebe, dragi peggía... ono shto me DA chudi sa forumom, to je da je TO postalo poligon za izhivljavanje kojekakvim trulim kompleksashima i shto takvi dopushtaju tamo sebi stvari za koje bi u bilo kojim drugim okolnostima dobili po pi#*i (oprosti mi na vulgarizmu). to je, onda, za mene, jedna vrhunska kloaka i ja ne zhelim u tome da uchestvujem niti da imam bilo kakve veze sa celom tom prichom!
konkretno, sada tokom ludila u libanu, ja sam neke stvari shvatio jako lichno (jednostavno se u nesreci sasvim iskristalishe ko ti je frend, a ko chkeps* najobichnija). mislim, kol'ko se secam, nisi ni ti bash bila odushevljena oficijelnim politikama u toj prichi, pa si ipak smogla snage da ostanesh iznad tih svih sranja i da sachuvash i uputish na ljudsku dimenziju u celoj toj prichi...

... nije bitno, uostalom, sorry peggía, stari druzhe, nisam 'teo da ti otrollam temu. zdravo, soon-to-be-woman drugare...

* bilo koja nedolichna upotreba odredjenih rechi proistekla je samo iz moje nepopravljive naravi navijacha c-zvezde. ;); 23/9/06 16:00
ppeeddjjaa said...: Cao palchice. Ovde je Pedja iz Plavog Peperminta, a i iz pesme "Da si kao dete". Mozda je glupo sto ti se ovako javljam, ali jednostavno mi je drago sto Plavi Pepermint ima svoje "fanove" i sto se nekome svidjaju moje pesme. Tek sam juce prvi put bio na Popbox forumu i shvatio da ima ljudi koji vole PP. U svakom slucaju, bicemo vec nekako u kontaktu, dotle, puno te pozdravljam....Bas mi je bilo drago kad sam pronasao tvoj blog...Veliki pozdrav...; 19/7/07 23:26

About Me

Previous Posts

last night I dreamt...

Thursday, September 21

4 Comments:

<< Home