last night I dreamt...

..and I'm all out of chewing gum.

danas nije dobar dan. danas sam nervozna. i smrzla sam se napolju, jer sam naivno verovala da će leto u oktobru potrajati još koji dan, pa samim tim još uvek nisam revitalizovala, u mračnim dubinama ormara zakopanu, zimsku odeću. no, to nije sve.

sećate se nonejma kojeg sam poklonila teči za neotvorenu firmu i agonije prebacivanja fajlova sa njega na tratinčice? [skrušeno priznajem da još uvek nisam reorganizovala foldere, tako da mi na desktopu i dalje obitava OGROMAN New Folder] e, teča ne samo da nije otvorio firmu, nego mi je i vratio komp!
kao - ne radi. i ne može da se popravi.
što je besprizorna laž.
nonejm RADI i samo je trebalo reinstalirati glupi windows. a to je, očigledno, rocket science mom teči i potomstvu mu.

dakle, vraćen mi je nonejm.
nije da ja ne volim svoje kompjutere, dapače, bolesno se vezujem za nežive stvari, ali tri kompjutera u maloj sobi je ipak malo previše. plus, ni meni se ne da da reinstaliram i reanimiram nonejma. i već sam se oprostila od njega, ono - organizovala mu oproštajnu žurku i izbrisala mu pamćenje kako ne bi patio kada se odvoji od mene. i koliko god da bi mi ovo zvučalo nepojmljivo pre desetak godina - meni NE TREBA treći kompjuter. u sobi mi je sada potpuni haos, kablovi i hard diskovi i kućišta i monitori se nalaze posvuda - po stolu, policama, podu, nemam gde noge da spustim i to me izluđuje. da napomenem, takvo stanje sam zatekla pošto sam se posle svega jednog dana izbivanja vratila kući.

so, dragi posetioci, ako nekom treba star i spor komp, neka se javi.
POKLANJAM.

inače, večeras treba da idem na sastanak kućnog saveta. prvi posle bombardovanja, kada sam se skoro potukla sa predsednicom kućnog saveta jer da mi krava nije dala da sa psom uđem u sklonište. pa smo baka, iggy, mališa i ja sedeli u hodniku zgrade i smrzavali se. bilo bi dobro da je to bio jedini put kad sam se skoro pa potukla sa komšijama, ali nije.
zbog njih su moji odveli mog zeca u zoo vrt.. komšije su se žalile da im zec navodno - pazite sad - PIŠA PO TERASAMA!! očigledno je bio u pitanju nadnaravni zeka (ili makar zeka sa enormnim pišajućim organom) jer da je sa terase na sedmom spratu uspeo da zapišava terase ispod nas, kao i one na susednoj vertikali! komšije su pretile da će baku tužiti, pa su moji, dragi debili, odlučili da je jednostavnije pokloniti zeku za doručak nekoj životinji, nego da se vucaraju po sudovima. mesecima nisam htela da se pozdravljam sa komšijama ili da se sa njima vozim liftom. sa mojima sam progovorila nakon svega mesec dana bojkota razgovora.
dalje - kada mi je dolazio flogiston na kućnu adresu, obijali su mi sanduče.
tokom studentskog protesta su napadali baku jer da se ja navodno družim sa narkomanima (a samo su takvi 96-te protestvovali, ne?) i da oni neće tolerisati narkomaniju u zgradi.
mene su optuživali da žvrljam i lepim nalepnice po liftu [pritom, "parole" ispisane po liftu su bile dosta skaredne, a nalepnice su se ticale očuvanja ćirilice - yep, it does sound sooo like me].
nekoliko godina unazad nam prokišnjava krov, a predsednica kućnog saveta, ako nas i udostoji odgovora kada tražimo da se to popravi, insistira da mi platimo daleko od jeftine popravku - jer da komšije ispod baš briga što zajednička terasa nije dobro urađena, te da to nije stvar koja se tiče kućnog saveta. naravno, nikad ne propusti da nas opomene da kasnimo čitav JEDAN dan sa novcem za čišćenje zgrade. da dodam, novac joj se može doneti do 5 posle podne, jer ona posle tog vremena NE OTVARA VRATA!
do sada sam uspešno delegirala komunikaciju sa tom nadasve divnom i ljubaznom ženom na tetku ili mamu, no večeras se potpisuje nekakav ugovor za reklamni pano (koji će, btw, da mi pokrije prozor u kupatilu) te ja, kao ponosna vlasnica stana, moram lično da prisustvujem sastanku.

sve to ne bi bilo TAKO strašno, da sastanak nije zakazan za 8 sati uveče. naime, večeras igraju čelzi i barselona i to je utakmica koja se NE SME propustiti. a znajući starosnu (i mentalnu) strukturu komšija, nema šanse da se sastanak završi za pola sata.

no, uprkos svemu, odlučila sam da danas usvojim ZEN odnos prema svetu i kreaturama koje obitavaju u njemu i ne dozvolim da me išta oneraspoloži.
time-table je sledeći:

• spremanje i proždiranje ručka do 17h
• opuštanje uz knjigu do 18.30
• poseta kupatilu do 19.30
• opremanje u navijačku opremu (što zapravo podrazumeva oblačenje nečeg plavog) do 20.00
• tupo blinkanje na sastanku kućnog saveta najduže do 20.30

nakon toga, ispaljujem se u nepoznatom pravcu, da sa drugarima gledam utakmicu i uživam u još jednoj pobedi čelzija :)

GO CHELSEA, GO!