last night I dreamt...

verovatno ste već primetili, no ja imam potrebu to istaći - obožavam engleski. ono, baš BAŠ ga volim. sasvim je moguće da je to isfolirano, da je upotreba engleskih reči prilikom pisanja na srpskom najblaže rečeno pretenciozna (ili makar smešna), ili pak da je to pokazatelj nemuštosti datog pisca. no, budući da nemam pretenzija da postanem velika spisateljica, te da me zapravo ne dotiče previše što drugi misle o meni (preciznije, o mom pisanju), meni je baš cool koristiti engleski u mojim postovima. plus, engleski mi je daleko fleksibilniji od srpskog i ponekad se uhvatim u situaciji da savršeno dobro znam šta želim reći na engleskom, ali da na srpskom to zvuči dosta loše. tako da, dragi moji jezički čistunci, na ovome blogu NEĆETE NAĆI pure srpsko stvaralaštvo i nemojte očekivati takvo što. engleski mi je ponekad daleko britkiji od srpskog i uživam koristeći ga, uprkos tome što ga ne znam savršeno dobro. just deal with it.




juče, odlazeći na večer društvenih igara [na kojoj se nisu pojavili neki koje smo očekivali, a jesu se pojavili nezvani - kao i neželjeni - gosti], videh na trgu nekog mladca koji čeka nekog (my wild guess is - neku) sa [ta-ram] cvećem u rukama.

mislim da je držao granu orhideja, ali, budući da se moje raspoznavanje cveća svodi na ruže, karanfile, bele rade i ostalo, sasvim je moguće da je u pitanju bilo neko drugo cveće. da, znam, nikakvo sam devojče i garant mi fali koji hromozom kad ne umem da raspoznajem cveće u buketima.
kako god, TO je bilo veliko i upakovano u onaj ogavan proziran-sa-roze-šarama celofan i vezano nekakvom još ogavnijom roze mašnom. on je bio upakovan u crne pantalone i fancy-schmency jaknu.

nešto si mislim, da li je to siroto devojče bilo obradovano ili postiđeno (but not in a good way) takvim gestom?
znam da bi meni bilo mega neprijatno. kao, upoznam nekoga, bude nam fino i dogovorimo se za first real-and-official date i onda me on sačeka sa buketom. cijenim da bi mi prva pomisao bila how lame can you be?
mislim, prvo bi njega svi šmekali dok ja ne dođem [a ja UVEK kasnim, te bi MNOGI imali priliku primetiti ga], a potom bi svi zagledali nas, to jest mene, jer da bi mi on, naravno, uručio dotično cveće istog momenta kad bih došla. svakako da je prijatno privlačiti poglede pune zavisti, ali šta činiti sa cvećem U GRADU? jedna stvar je dobiti cveće na pragu svog doma, kada isto možes ubaciti u nekakvu vazu, prethodno se zahvalivši na pažnji, a sasvim je druga kada to isto cveće moraš nosati po gradu i njime zauzimati pola stola ili ljubazno odgovarati konobarima "da, bilo bi sjajno ako biste ga mogli odložiti u nekakav sud s vodom." još je grđe ako je toplo veče pa se odlučite šetati se - onda TO moraš nosati u ruci, pri tom izgledajući krajnje debilno jer da ga nosiš kao štafetu mladosti ili pak pazeći da ti koja grančica ne ispadne, što prouzrokuje grč u ruci od silnog stezanja korena buketa.
jedan cvet se još i može tolerisati (naravno, ako nije ušuškan ni u kakav ukrasni papir), ali buket je way too much.

dakle, potpuno su mi nejasni motivi tih mladaca koji sačekuju devojke na prvom sastanku [or, for that matter, on any date] sa buketom cveća. zašto, ali z-a-š-t-o muški misle da je do jaja uvaliti, u sred grada i na početku večeri, devojci cveće?
kao, to bi trebalo da nas obori sa nogu jer da su se usudili pokazati pred svima da su ...
šta?
osećajni?
romantični?
debili?
vođenje računa o cveću sat-dva (četiri - if it goes well) zaista NIJE zabavno. niti romantično. osećaj neprilagođenosti jer da me sve cice sa zavišću gledaju zbog toga što mi je On poklonio cveće, a ja to vidim samo kao nešto što me smara i smeta mi, takođe nije zabavan. niti romantičan. ako je ikome uopšte stalo do romantičnosti i ako ona podrazumeva taj kliše.

da se razumemo, ne tvrdim ja decidno da sad iz mene ne progovara so-called tipična ženska ljubomora i zavist jer da sam u svom višedecenijskom životu dobila svega pet (i brojem: 5) puta cveće od muških osoba, od kojih je jednom bilo od tate za ne-znam-koji rođendan (i to sa par meseci zakašnjenja), a jednom od najboljeg druga za osamnaesti rođendan.
ali zaista mi, kad racionalno odradim cost-benefit analizu dobijanja cveća, na javnom mestu i bez vremenski bliske naznake mogućnosti odlaganja istog, deluje neisplativo provesti vreme sa osobom koja mi dato cveće uvaljuje.

kao što rekoh u naslovu - is it just me?