last night I dreamt...

ovih dana sam došla do sledećih senzacionalnih otkrića:

1. the killers idu odlično uz usisavanje. probala i sa clap your hands say yeah, ali ne idu baš. ubice su ono pravo, naročito Somebody Told Me (You had a boyfriend Who looked like a girlfriend That I had in February of last year). najprijaju ako se slušaju izuzetno glasno.
2. svaki dan u podne na pinku idu gilmorice. sreća-sreća-radost-sreća- uživancija. mislim da je u pitanju druga sezona. naravno, nigde nisam videla najavu, slučajno jutros posle lekića uključih tv i obradovah se onoliko :D
3. nikako ne valja namazati noge mlekom za telo i odmah potom pokušati obući čarape. iste će se lepiti za nogu i svim silama se opirati navlačenju. pretty annoying.
   
4. delfinima se, tokom embrionalnog razvitka, javlja začetak noge koji kasnije nestane. kažu biolozi da to znači da su oni nekad hodali zemljom. ja sam odmah vizuelizovala susret sa delfinom u bazenskom parku.
5. za kraj – ako pre uključivanja veš mašine ne proverite da li se među belim vešom koji želite da iskuvate nalaze i crvene gaće, omiljena bela majica će zasigurno postati bebi-roze boje. dražesno.

mislim da sam skoro pa ozdravila. :)

dodatak:
sladoledom protiv jalovosti
upravo saznala da su na harvardu otkrili da žene koje jedu sladoled najmanje dva puta nedeljno imaju 38% manje šansi da budu neplodne od onih koje jedu sladoled manje od jednom nedeljnom. dakle, žene – svaki dan po jedan sladoled! ;)

obožavam ovakvo vreme. napolju je oko nule i sipi neka romantična ledena kišica, ali zato predivan vetrić ćarlija brzinom od najmanje stotinu km/h, otvara mi prozore u sobi koji, lucky me, ne dihtuju, srećom pa grejanje ne radi kako treba i konstantno mi je užasno hladno, i zahvaljujući tome mislim da ću - jupi! - umreti od prehlade some time soon.

izračunala sam da sam bolesna sad već nekih dva meseca, sa prekidima od po par dana. nisam išla kod lekara. zdravstvenu knjižicu nemam, to jest imam je, ali je nevažeća. razmišljala da odem do nekog doma zdravlja i platim taj pregled, ali me čekaonice užasavaju. zamišljam se kako sedim u nekoj oronuloj zgradi, deprimirajuće belih zidova, sa zelenkastim pločicama ili onim plastičnim sranjem na podu čijeg se naziva sad ne mogu setiti, na nekoj kranje neudobnoj drvenoj stolici, u malenoj čekaonici koja ili nije zagrejana ili u njoj nema dovoljno vazduha za sve penzionere i histerišuću decu koji čekaju na pregled, pored nekog dede koji se kupa isključivo o praznicima ili pak pored neke brižne bake sa unučetom koja mi priča o svojoj angini pektoris i koja kudi svoju doktorku jer dotična nema razumevanja za njene hronične dolaske na pregled. i tada dobijem panični napad i, uprkos tome što se ne nalazim u čekaonici from hell, počnem da se gušim i srce mi ubrzano lupa. tako da lekare, kao najveći snob, posećujem isključivo u privatnim ordinacijama. e sad, malo mi je glupo da dam nekoliko desetina jura za običnu prehladu (makar se nadam da je u pitanju obična prehlada), pa sedim kući i kljukam se vitaminima. što ne pomaže, nabijem ih.

no, imam tu komšinicu koja je lekarka, pa me je ona pre neki dan pregledala i dala mi neke antibiotike. već sam negde pomenula svoj ... khm, nazovimo to problemom ... sa gutanjem pilula. naime, grlo mi se stegne i hoću da se udavim i ne mogu da progutam ni najmanju pilulu i moram da je izlomim na tiny-winy deliće. međutim, ovaj lekić, kojeg je btw svojevremeno pilo kuče dragog mi, pa me on zeza da mi je komšinica uvalila lek iz veterinarske apoteke, je ogroman i NE SME se lomiti. a pored toga i neprihvatljivo ogavno smrdi. f-Uj! i sad ja kao treba da nedelju dana pijem tu ogavštinu od koje hoću da se izrigam svaki put posle litre vode koju popijem ne bih li ga progutala i isprala smrad koji je toliko jak da se pretvara u ukus i zbog kojeg ne spavam normalno jer moram da ga pijem na svakih 8 sati. na ivici sam da prestanem da ga konzumiram, ali mi je glupo da se ponašam kao milošević u vicu o govnima i kanalu, pa ću verovatno istrajati. puke.

ako neko zna za neki bapski mambo-jumbo protiv prehlada, virusa i ostalog, molim da mi javi. ili ako zna gde je najbliži teleport. rado bih se ispalila u neko toplo područje sa mrskim suncem i ogavnom blagom klimom.


pozdrav iz samrtničke postelje.




ps. chelsea je uzeo jedan trofej. makar nešto lepo da se dogodi.
one down, two more to go. ;-)

jebalo oca, ja nisam ni za šta!

opet mi je zagoreo krompir.
mislim, koliko je teško skuvati krompir a bez da ti zagori?!?
a onda se kao ložim da mogu sve što hoću, samo ako dovoljno jako to želim. mhm, mogu, mogu, kako da ne.


kategorija: idiotkinja

Drago mi je da se neki ludo zabavljaju na mom blogu, ali ipak je ovo moje malo misto i ne dam da mi žvrljate po listovima. Zašto? Može mi se.


Rođendan bio, prošao, napilo se, lepo se provelo, šteta što rođendan nije svaki drugi dan. Ko nije bio, ne zna šta je propustio :D Laskavu titulu prve žrtve rođendana ponela je Vanilija, zaboravivši mobitel kod mene. Druga žrtva je dragi, kome se slošilo na indigou (jal zbog pića, jal zbog muzike, vrag će ga znati), treća je Vanja, kojoj se takođe slošilo (uzrok takođe nepoznat), a četvrta je moja malenkost, koja se OPET razbolela. 'Bem ti lepo vreme i proleće u februaru, virusi su podivljali i svi su se namerili na mene.
No, zahvaljujući bolesti, posvetila sam se rezanju muzike (piraterija rula!) i čitanju knjiga, a počela je i Liga šampiona. Life has a whole new meaning now. Ako vas neko pita, Mančester je sranje, a Čelzi će biti šampion. :)

Sestru mi zaprosilo u Veroni, na Julijinom balkonu, na moj rođendan. Prepričano zvuči dosta romantično, na granici sa ljigavim. Ali ona recimo voli da dobija cveće, pa joj je to sve bilo slatko. Iako taj podli plan da mi se otmu pokloni nije uspeo, ipak je taj daleko bitniji događaj u životu svake žene donekle zasenio moj (and for that matter – everyone's) najvažniji dan u godini. Porodica se sva raspilavila i, naravno, svi su odmah krenuli sa pitanjima a da kad ću ja da se udajem. Ja sam prošla nešto bolje od sestre, jer su nju svi već počeli da pitaju kad će beba. Svi znači svi osim oca joj. Ponosni otac je popizdeo zbog veridbe. Ne zato što mu se ćerkica udaje, ne toliko ni zbog toga što njega ništa nije pitalo (mada je gunđao i zbog toga, ipak je u pitanju Crnogorac), već zato što se prstenovala u Italiji. Naime, Italija je članica NATO-a, a NATO je nas bombardovao, sledi Italija je naš neprijatelj i da kako su smeli tamo da se vere. Da, dobro ste pročitali – problem je političke prirode. Znači, okej bi bilo da se verila u, štajaznam, Ukrajini, Kini ili Babušnici, ma bilo gde do u nekoj NATO zemlji. Isuse, kakav idiot!

Zaista me fascinira zadrtost nekih ljudi.

Ha!
Preživela sam viruse, gripove, temperature, trovanja hranom (a možda i alkoholom), ofarbala sam se, usput se i ošišala, odlučila da želim da izledam kao – ni manje ni više – Odri Hepbern, doduše samo po frizuri, jebu me još uvek novogodišnja prežderavanja, uspela da se posvađam sa mojima, pa da se pomirim, sad smo svi u love fazi, otvorila svoj prvi račun, podigla svoje prve pare sa svog prvog računa, potrošila skoro sve na kremice, puder i mleko za telo, nešto malo na knjige, završila sve obaveze i sad uživam. :)

Upravo sam pročitala Kortasarov Priručnik za plakanje i pevanje, potpuno sam oduševljena, izuzetno zabavna i duhovita zbirka priča, preporučujem (mada mi se čini da prevod nije baš najbolji). Volim kako on piše, super mi je zbirka njegovih priča Drugo putovanje, ima jedna potpuno sjajna – o čoveku koji povraća zečeve! :D Počela svojevremno da čitam Školice, ali je nisam pročitala do kraja, to je jedna od onih knjiga koje treba da završim ove godine. Sad ću verovatno prekršiti zilion propisa i koji zakon, ali potpuno sam oduševljena Priručnikom i poklanjam vam jednu njegovu priču.
Uživajte! :)


~~~ ~~~ ~~~

UPUTSTVA ZA PENJANJE UZA STEPENICE
Hulio Kortasar

Nikome nije promaklo da se tlo često savija tako da se jedan njegov deo penje pod pravim uglom u odnosu na ravan tla, a sledeći deo zauzima položaj paralelan sa ovom ravni, da bi se zatim ponovo penjao i ta radnja se ponavlja duž spirale ili izlomljene linije do najrazličitijih visina. Naginjući se i stavljajući levu ruku na jedan od uspravnih delova, a desnu na odgovarajući vodoravni deo začas se osvaja jedan stepen ili stepenik. Svaki stepenik, sastavljen kao što vidimo od dva elementa, postavljen je malo više i napred u odnosu na prethodni, princip koji daje smer stepenicama, budući da bi svaka druga kombinacija dala možda lepše ili slikovitije oblike, ali nemoćne da odvedu iz prizemlja na prvi sprat.

Stepenicama se penje unapred, jer unazad bi bilo vrlo neugodno. Prirodan stav je stojeći, ruke slobodno opuštene, glava uspravna iako ne toliko da oči ne vide sledeći stepenik, diše se sporo i pravilno. Penjanje uza stepenice počinje dizanjem donjeg desnog dela tela, skoro redovno umotanog u kožu ili antilop, i koji sa izuzecima, tačno staje na stepenik. Postavivši na prvi stepenik pomenuti deo, koji ćemo skraćeno zvati noga, podiže se istovetni deo leve strane (takođe zvani noga, ali ovu ne treba brkati sa malo pre pomenutom nogom), i podigavši ovu u visinu noge, pomera se dok se ne postavi na drugi stepenik; tako da dok na ovom stepeniku počiva noga, na prvom se nalazi noga. (Prvih par stepenika uvek su najteži, dok se ne postigne neophodna usklađenost pokreta. Podudaranje imena i noga, otežava objašnjavanje. Pazite naročito da ne podignete u isto vreme nogu i nogu).

Stigavši do drugog stepenika, dovoljno je naizmenično ponavljati pokrete, dok se ne nađete na kraju stepeništa. Sa njega se istupa lako, blagim udarom pete, koji ga učvršćuje na mestu sa kojeg se neće pomeriti do trenutka silaska.

~~~ ~~~ ~~~

Umalo da zaboravim....
srećan vam Dan vojske!
:D

(u brojkama)


leći u 4, zaspati oko 6.30.
probuditi se posle čak 3 sata spavanja zbog radova 7 spratova niže. otkriti da jastuk preko glave ne pomaže u blokiranju zvukova, samo se ne može disati normalno.
ustati posle 1/2 sata opiranja a da bi se istuširalo i otkriti da bojler ne radi.
čekati majstora 3 sata da bi on rekao da je u pitanju osigurač.
u međuvremenu popiti 2 kafe i dobiti lupanje srca i blagu vrtoglavicu.
krenuti u prodavnicu i spoznati da je 1000 dinara nestalo iz novčanika. kupiti stoga samo 1 kutiju cigareta, mleko i hleb su ionako precenjene stavke u svakodnevnom životu.
prilikom izlaska u svet, u prigodnom ćaskanju sa komšinicom u liftu saznati da će pomenuti radovi 7 spratova niže trajati još 5 dana, od 9 do 3.
obaviti 2 telefonska razgovora - u 1. saznati da moram da otvorim račun, a u 2. da će rođak da mi dolazi narednih 10 dana u 12 sati da mu pomažem da nauči engleski.


ahm, povrh svega, nestalo mi je i vode.
kul.