About Me

Name:

Achtung, achtung!

Links

Previous Posts

Archives

Powered by Blogger

Wednesday, January 31

would you dare to ask?



dosta je bilo o politici, religijama i inim značajnim temama. sad ću, samozaljubljeno, malo o sebi :)

oni blogeri/ke koje manje-više redovno čitam [i ne, nisam zaboravila da sam obećala da ću staviti linkove na njih, samo me malo mrzi to sad da radim] su me podstakli na razmišljanje šta je to što ljudi ne znaju o meni. i tu dođoh do problema. brbljiva kakva jesam, čini mi se da svi sve znaju o meni. što je dosta porazno, moram da priznam. nekako volim da mislim da sam mysterious woman koju nije tako lako pročitati, ali čak sam i ja svesna da to i nije baš tako.


ali, evo, uz veliki mentalni napor:

PAR STVARI KOJE MOŽDA NE ZNATE O MENI
a koje su potpuno beznačajne ;)


1. obožavam da spavam.
neophodno mi je makar 8 sati sna da bih normalno funkcionisala. najviše bih volela kad bi dan mogao da traje makar četiri sata duže kako bih stigla i da se naspavam i da odradim šta sam već smislila.


2. imam dva mladeža koja su mi prelepa :)
jedan je u korenu domalog prsta leve ruke, a drugi na listu desne noge.


3. i'm a sucker for beauty products.
obožavam kremice za lice, tonike, losione, mleka za tela, šminku i pomagala za šminkanje itd. i verujem svim onim reklamama. ako mi u reklami kažu da su izbacili maskaru koja će mi 20x povećati volumen trepavica, prvom prilikom moraću da ju kupim. frik.


4. volela bih da sam scary woman koja ume da se svađa.
ali nisam :(
ja volim da se svađam i teško ublažavam svoje stavove. u svađanju me umnogome sputava sledeći hendikep - kad se razbesnim prilikom prepirke, ja se od besa rasplačem. plačipička. nothing i can do about it.


5. di-aj-es-si-ou & vaj-em-si-ej
obožavam disco, šljokice, perje i čitav taj treši diskurs. to sve mi je mega zabavno.


6. ubeđena sam da su svi zaljubljeni u mene i da me obožavaju.
i muški i ženski. a ako neko nije zaljubljen u mene, onda me ne podnosi. i to je onda obostrano.


7. plačljivica sam.
plačem uz filmove i serije, umem i da se rasplačem (ili makar ozbiljno deprimiram) kada vidim da je neka životinjica uginula u animal cops. kao mala, plakala kad sam čitala vinetua. ponekad mi, kad se dogodi (ne)očekivani hepiend, krenu i tzv suze radosnice.


8. već znate da volim fudbal. ali!
velika tajna je da sam fudbal počela ozbiljno da pratim tek pre tri godine. volela sam i ranije da pogledam neku utakmicu, ali ne tako emotionally involved kao sad.


9. pomalo sam sujeverna.
mrzim kad mi padne knjiga na pod dok učim. i ubeđena sam da je veoma bitno za ishod ispita da većinu pešačkih prelaza na putu do fakulteta pređem dok je upaljeno crveno svetlo.


10. jako sam bliska sa porodicom.
ima nas puno – mama, baka, dve tetke, tri sestre i jedan brat. čujemo se gotovo svaki dan i sve bitne datume zajedno obeležavamo. i svi oni su potpuno divni i ludi na onaj pozitivan način. i uvek mi je bilo čudno kada neko kaže da nije blizak sa svojom porodicom ili kad, recimo, tetki persira.



ima verovatno još mnogo toga što ne znate o meni (makar ja volim tako da mislim), ali ja se trenutno ne mogu ničeg više setiti.

ajd sad vi!

:: posted by palchica @ 00:32 :: 3 comments

Wednesday, January 24

postizborna tišina


dobro, završiše se i ovi izbori. sad nam samo predstoji agonija "pregovaranja" ds-a i dss-a oko mandatara i vlade. kako god da se dogovore, sigurna sam da se mnogima neće svideti. ali uprkos svemu, optimistkinja sam. samo da ds odigra pametno.

videh da popkitchen pokušava da objasni ko su ljudi koji glasaju za radikale. sledi moja nadasve duboka analiza, koga smara politika (pF!) neka preskoči:
prvo, šešelj je preuzeo od miloševića štafetu odbrane srpstva od srbomrzačkog haškog tribunala. drugo, radikali su preuzeli opozicionu retoriku o tome kako su neophodne promene (uz slogan "da već danas bude bolje"). treće, radikali su poslednje dve godine bili srećno ušuškani u skupštini u kojoj ih gotovo niko nije napadao - ds je apstinirao od učešća u skupštinskom radu, dss ih je ignorisao, g1+ im je nešto prigovorio ali tek pošto im je napalo ivanu, zapravo, ako se dobro sećam, jedino su se spsovci žustro prepirali sa vučićem. četvrto, srs ima svoje hard core glasače (autentične idiote, zadrte nacionaliste) kojih sigurno nije manje od 600 tisuća. peto, nikolić je svojom napaćenom facom i izjavama kako narod teško živi i kako kriminal i korupcija cvetaju (što sve zaista nije daleko od istine), privukao gomilu tzv. gubitnika tranzicije. on se nametnuo kao neko ko ih najbolje razume i artikuliše sve (ili makar nešto) što ih tišti. tako da ja procenjujem da je ovoliki broj glasova za radikale direktna posledica nesposobnosti prethodne vlade: da se obračuna sa lopovima i kriminalcima iz bivšeg režima, da nametne teme koje se tiču standarda umesto tema koje se tiču kosova, dobrovoljnih predaja i pljuvanja po prethodnoj vladi, da postavi sposobne ljude kao ministre, a ne kojekakve jočiće, iliće, čolićke, stojkoviće i da ne nabrajam dalje.
ali, kao što već rekoh, optimistična sam i ubeđena da ako ova vlada, koju će (iskreno se nadam) predvoditi boža derikoža, bude zaista vredna i spremna da puno radi i obračuna se sa raznim muljatorima iz redova radikala i sps-a, na sledećim izborima radikali imaju pola miliona manje glasova.


sve u svemu, ja ipak nisam nezadovoljna izborima, iako sam isprva bila razočarana. ds je dobio sjajnih 920.000, ldp koalicija je presla cenzus, dss je pao, sps jedva prešao cenzus i imamo manjine u parlamentu.
držimo fige!



ako je ovaj post malo konfuzan, to je zato što imam užasnu glavobolju i temperaturu i grčeve u stomaku (da, naravno da sam odmah posumnjala na slepo crevo, ali me moji ubeđuju da je u pitanju samo stomačni grip). i nešto se mislim, jebote, ljudi izmisliše ove kompjutere i dobismo mogućnost čuvanja bitnih (i nebitnih) dokumenata na nečemu veličine kutije šibica, probiše tunel ispod lamanša, mogu da putuju u svemir i šetkaju se po mesecu, da menjaju lični opis ne samo fejs-liftingom, već i presađivanjem lica, da vide nešto mega sićušno kao i nešto udaljeno svetlosnim godinama od nas, da uzgoje organe od svega nekoliko ćelija, da naprave bebe ljudima koji decu ne mogu da imaju... dakle, sve to su uspeli, a još uvek nemamo nekakvu magičnu injekciju kojom bi se zauvek iskorenila glavobolja, prehlada i temperatura.
stvarno svašta.

htela sam još svašta nešto da pišem, ali ne mogu sad. nemam kafetin.

:: posted by palchica @ 13:29 :: 6 comments

Saturday, January 20

izborna tišina



do sutra u 20h traje izborna tišina. štoćereći, stranke ne smeju da se oglašavaju i o strankama se ne sme pričati. ali se sme pod prevozno sredstvo lidera izvesne koalicije postavljati eksploziv (koji, po policijskim stručnjacima i novinarima kurira i pressa, zapravo i nije eksploziv, jer da nije imao upaljač ili je pak u pitanju bio paketić istrošenih kineskih raketica ostalih od novogodišnjih proslava). i potpuno je normalno pričati o tom incidentu kao o izbornom triku dotične koalicije.
srbija, brale!
užas.


ako mi neko u ova dva dana kaže da je apolitičan, ima da ga spucam šakom u glavu. najozbiljnije. duboko sam uverena da svaka punoletna osoba koja za sebe tvrdi da je APOLITIČNA nije ništa drugo do kompletan idiot. još ako mi tu svoju highly valued apolitičnost navede kao razlog zašto ne glasa... ne garantujem za svoje postupke. mislim, koliko treba da budeš retardiran pa da ne shvataš da je sve što činimo u jednom organizovanom društvu (pa makar i takvom kao što je srbija danas) politika? budale.
a ako mi neko kaže da su svi isti i da stoga neće na izbore, garantujem bujicu najpogrdnijih reči koje sam samo za tu priliku već pripremila.

dalje, pravih juče interno istraživanje među poznanicima i prijateljima o tome za koga će glasati. ne mogu, zaista NE MOGU da razumem da danas ljudi NEĆE da kažu za koga glasaju. jebote, ponašaju se ko da ih pitam da mi otkriju svoju najmračniju tajnu. čini mi se da bi mi pre rekli da se subotom uveče krišom oblače u majčine kombinezone i paradiraju pred ogledalom usput stavljajući odgovarajući karmin ili da redovno posećuju inter-species erotica sajtove ili već tako nešto sramotno. jedan muški je sinoć bio spreman da mi kaže koliko mu je mali pre nego da otkrije za koga glasa. potpuno neshvatljivo. mislim, nisam pitala potpune strance da mi povere svoje političko opredeljenje, već ljude koje znam. ne razumem. zaista ne razumem.


onima koji još uvek razmišljaju da li da izađu na izbore, imam da kažem samo ovo:
politika NIJE nešto zlo i prljavo, političari NISU svi isti, neizlazak na izbore je takođe politički stav i ponekad je bojkot opravdan, ali NE sutra.
sutra svi da izađete na izbore i zaokružite broj 3 (može i 1, ako baš mora).
svakog ko to ne uradi ubacujem u folder Retardi ili Zaobilaziti u širokom luku.



vaša ekstremistkinja

:: posted by palchica @ 18:03 :: 3 comments

Tuesday, January 9

Mir Božiji, Hristos se rodi!


Mislila sam da iskuliram, ali mi se nešto ne da. A i ne znam zašto bih, budući da ovaj svoj blog (između ostalog) doživljavam i kao mesto na kom mogu da izbljujem sve što mi padne na pamet. Stoga, sledi nastavak prethodnog posta:


RANTING, part II


Dakle, Božić je taj jedan od najsretnijih dana u hrišćana, i svi bi tada trebalo da budu puni ljubavi prema bližnjima. No, ako se nekome omakne da ne prikaže nedvosmisleno da slavi Božić, neumitno će mu se prikačiti etiketa Hrvata. Naime, ako živite u Srbiji leta gospodnjeg dvehiljadesedme i nemate badnjak negde u stanu, iznesete smeće ili ne-daj-bože okačite veš na terasi, neumitno ćete biti proglašeni Hrvatom. Dakle, verujući Srbin (ovde pre svega mislim na novopečene vernike) ne može pojmiti da postoji Srbin koji ne veruje u Boga. Zapravo, verujući Srbin ne može pojmiti da postoji Srbin koji nije pravoslavac. U njegovom sistemu vrednosti Srbin je jednako pravoslavac. Što, na primer, dalje povlači neiznošenje smeća iz stana 7. i 8. januara. Ako iznesete smeće iz stana sedmog januara, neminovno znači da ste vi Hrvat. Nema druge. Verujućem Srbinu je nepojmljivo da možete biti Srbin-ateista. Ili, ne-daj-bože da ste Srbin-katolik. Ili, da ste Jevrejin. O muslimanima da ne govorim. Mislim, kakav je to Srbin koji je musliman. To ne postoji. Ili ste Srbin ili Hrvat. End of story. A svi veoma dobro znamo da su Hrvati oličenje zla.

Dakle, ako vam se nekad, iz bilo kog razloga, omaklo da se izjasnite kao Srbin ili Srpkinja, MORATE slaviti Božić. I poštovati sva ta sujeverja vezana za isti. U suprotnom, vi niste Srbin. Nenenene, ako ne slavite Božić, vi ste Hrvat. [Not that I would complain. Naprotiv, volela bih da imam pasoš republike Hrvatske, ali nemam. (verovanja sam da Hrvati mnoooogo lakše dobijaju vize za recimo Nemačku od ponosnih vlasnika plavih pasoša republike Srbije – pozdrav Mladiću iz kruga dvojke)]

Moram da priznam da me taj sled misli – 7. januar & iznosi smeće => nije pravoslavan => nije Srbin => Hrvat je – dosta fascinira. Naročito ako dolazi od osoba koje su se, koliko juče, klele u bratstvo i jedinstvo svih jugoslovenskih naroda i narodnosti. Mislim, mogu da razumem i poštujem osobe koje su odavno bile verujuće i koje su oduvek poštovale sve te crkvene dogme (i obično su takve osobe krajnje tolerantne prema mojoj neveri), ali ne mogu, zaista ne mogu da razumem gospodu partizane koji su naprasno otkrili boga i koji zdušno "poštuju" te ne sme ništa da se radi na crveno slovo u kalendaru inače će mi se dogoditi nešto strašno i kuga i lepra a bogami i sida te homoseksualnost će napasti moju porodicu običaje.
Alo, bre, drugovi partizani, šta vam se dogodilo?!? Zar nismo naučili da je religija opijum za mase? Kakva je sad to prevrtljivost?! Jedino crveno slovo u kalendaru koje bi trebalo da priznajete jeste 1. maj!!


Naša porodična prijateljica, izvesna Sunčica, je vernica i slavi te slave, božiće i ostale verske praznike oduvek, ili makar od kad sam ja postala svesna sveta oko sebe. Stalno nas je pozivala na ta veselja i nikad, NIKAD (makar mi moji tako pričaju) nije bilo neprijatnih situacija, nikada nije neko od njenih prigovorio mojima što se ne krste kad pop počne da poja ili kadi stan, nikada se nisu skandalizovali zato što nemamo badnjak ili što jedemo meso za vreme posta, uvek su nam donosili ofarbana jaja za uskrs (a moram da priznam da sam ja kao mala bila beskrajno žalosna što mi u kući ne farbamo jaja; uvek sam imala sjajne ideje kako ih ukrasiti ;)) i nikada se nisu mrštili ako im ne bismo po pe-esu čestitali praznik – bitno je bilo samo da setimo i to im je puno značilo. Ta žena je i dan danas (da citiram omiljenog srpskog kantautora) rado viđen gost u našoj kući.
S druge strane, imamo komšinicu, izvesnu C. kojoj do pre nekoliko godina crkva ama baš ništa nije značila (mišljenja sam da joj je bila i mrska), ali je danas VELIKA vernica. Ona je jedna od tih koja nas zove da nas podseti na obaveze pred praznike. Ona se skandalizuje što jedemo meso dan pred Božić. Ona ne može da poveruje da mene ne zanima kako se pravilno čestitaju verski praznici. Ona šikanira moju baku (ženu od 83 godine, koja je sa svojih 16 odlučila da se priključi partizanima, koja je izgubila dva brata u Drugom svetskom ratu i kojoj je Partija bila druga porodica) zato što me nije naučila da kupim badnjak. Ona, koja misli da su Albanci niža bića, da su muslimani prljavi, da žena treba da izrodi gomilu dece i udovoljava mužu, da je Pahomije sveštenik kome o glavi radi albanska mafija, da su svi Hrvati krvožedne ustaše kojima je wet dream nabijanje srpske nejači na kolac, kojoj je u redu ubijanje mudžahedina po Sarajevu sve dok se uredno (i pravilno!) krsti u crkvi, e, ona je sebi dala za pravo da nas izvede na pravi put.

Ja zaista ne mogu da imam obzira prema takvim osobama. Na kraju, ne mogu da imam obzira prema Crkvi koja takve doživljava kao prave vernike. Zaista ne mogu. Mogu da poštujem osobe kao što je Sunčica, mogu da poštujem njene običaje, mogu da poštujem njena verska osećanja, ali ona je osoba koja nikad ne bi seirila nad smrću ljudi koji nisu njene vere, kojoj je (kao i meni) gnusno blagosiljanje ljudi u maskirnim uniformama pred pokolj muslimana i koja nikad ne bi meni nametala njen verom utemeljen vrednosni sitem. Ove ostale, kojima je, recimo, Arkanova svadba u već-kojoj-god crkvi bila prelepa, ne da ne mogu da poštujem, već ih se najiskrenije gadim. Za Crkvu koja ne samo da takve toleriše, već ih i promoviše, zaista ne mogu da imam ni trunčicu razumevanja ili blagonaklonosti. Da se mene pita (a ovim putem se zaista izvinjavam iskrenim vernicima na eventualnom neprimernom rečniku), ja bih tu i takvu Crkvu i njene vojake prokazala, zabranila i poslala na humanitarni rad u sidom zaraženo područje u kom većinsko, fundamentalistički islamsko nastrojeno stanovništvo nije spoznalo tolerantnost prema drugom i drugačijem.

:: posted by palchica @ 05:02 :: 4 comments

Sunday, January 7

praznikovanje



živa sam i zdrava, ako nekog zanima. dobro, nisam potpuno zdrava, malo me ukočilo, ali to je samo danak godinama koje neumitno prolaze kraj nas. trenutno sam na fucking dajlapu, jer sam zaboravila da mi 6.1. ističe kredit za kablovski net, te da treba da uplatim sledeći paket. toliko o obećanoj organizovanosti u 2007. godini. ali i ta zaboravnost je samo danak godinama koje neumitno prolaze.

vreme prolazi kraj nas
zauzmi horizontalan
položaj u svetu tišine
ispod očnih kapaka
zauvek ostajemo tu
spavamo u velikom stilu

mizu, u velikom stilu


nego, da nastavimo sa upoznavanjem.

ja sam palčica i pored toga što živim u krugu dvojke, nemam braće ni sestara i volim beograd, ja sam i ateista. štobisereklo, neverujuća sam. odmah da istaknem, izuzetno sam tolerantna (a svako ko tvrdi drugačije, bezočni je lažov) i zaista nemam ništa protiv iskrenih vernika koji tu svoju veru praktikuju i poštuju tamo neke običaje.

ali, ALI!
opasno me nerviraju ovi novopečeni vernici koji su umislili da im je misija na ovom svetu ubediti što više sugrađana, poznanika i potpunih stranaca da moraju da veruju. aman, dragi ljudi, slavite, veselite se, postite, prežderavajte se, radite šta god hoćete, ali nemojte od mene očekivati da to isto radim! mene apsolutno ne zanima što u najprodavanijoj knjizi na svetu (mada, ima podataka da je hari poter prodavaniji od biblije – in your face, believers!) piše da se na današnji dan glavni junak rodio. nimalo me ne dotiču razna sujeverja vezana za današnji dan. ako niste znali – na božićno veče se ne izlazi iz kuće; za božić se ne sme ništa raditi; ne sme se iznositi smeće dva dana (mislim, pFuj!); prethodno se mora jesti posno (samo da istaknem da mnogi misle da su puter, jaja i mleko posni. toliko o obaveštenosti verujućih) i tako dalje.

mislim, sigurno neću nekog vernika poslužiti slaninicom i kajmakom ako on/a posti i insistirati da se to pojede, ali isto tako očekujem da ne budem stigmatizovana zato što sam odlučila da ne želim čuvati kese sa smećem na terasi dva dana. mala ilustracija od jutros: zove komšinica iz zgrade preko puta moje i glasom koji odražava iskrenu šokiranost kaže "nisam znala da je a. hrvatica!" [a. je moja komšinica i prva je osumnjičena za ostavljanje otvorenih vrata od lifta na šestom spratu] na moje pitanje otkud joj to, ona odgovara, ovaj put skoro besnim glasom – "prostrla je veš danas!!" da bih vam dočarala moju zgađenost nad ovim izlivom hrišćanskog milosrđa, moram da napomenem da je dotična do pre nekoliko godina bila zagrižena komunistkinja i crkva joj je bila poslednja rupa na svirali. pitam se da li bi i dalje dolazila kod nas kada bi saznala da smo juče jeli meso.

svake godine me iznova fascinira upornost nekih ljudi koji, iako znaju da smo mi neverujući, zovu da nas podsete na obaveze pred dolazeće praznike. te "jeste li kupili badnjak?" (nismo, koji će nam suvo lišće u kući?!), pa "koju ribu pripremate za ručak?" (belo meso na roštilju, to nije masno, zar ne?), "ne zaboravite da se danas i sutra ništa ne radi" (okej, svratite juče da nam operete veš i suđe i javite upravi fakulteta da pomeri ispitni rok za par dana)... a tek što se uvrede kada im kažem srećan božić ili ako ne-daj-bože na hristos se rodi zbunjeno odgovorim sa hvala, takođe. nepogrešivo sledi tirada "draga palčice, dovoljno si odrasla da naučiš da se kaže hristos se rodi, vaistinu se rodi, a ne... (uzdah neodobravanja) ...srećan božić!"


ma, jeb'te se i vi i vaši praznici, ja samo pokušavam da budem pristojna i poželim vam sve najbolje i da se lepo provedete, a vi me zauzvrat šikanirate dok kupujem meso za ručak i pucate mi pod prozorom i smarate me prigodnim istorijskim filmovima na svakoj tv stanici (nek nam poživi eurosport!).

bezobrazno ću ukrasti ideju jedne svoje prijateljice i predložiti da mi, neverujući, uvedemo novi praznik, devet meseci pre božića (znači, 7. april). možemo ga zvati Dan Začeća i pozdravljati se sa:
Bog te jebo! Vaistinu te jebo!

:: posted by palchica @ 16:13 :: 3 comments